Brojač reči

Dodajte na sajt Metainformacija

Drugi alati

Alat za brojanje reči i karaktera na mreži

Alat za brojanje reči i karaktera na mreži

Danas u svetu postoji 7150 jezika koji pripadaju 142 jezičke porodice. Oni su nastali i razvijali se u različitim istorijskim epohama, a opstali su do danas u svom preobraženom i dovršenom obliku. Ali tako velika jezička raznolikost nije pokazatelj, jer skoro 70% svetske populacije koristi samo 40 jezika, a velika većina od preostalih 7110 je ugrožena.

Istorija pisanja

Početak razvoja govora i pisanja – u našem današnjem shvatanju – može se nazvati pojavom prvih piktografskih simbola i hijeroglifa: u periodu od 5. do 6. veka pre nove ere. U toku arheoloških istraživanja pronađeni su u Mesopotamiji, u siro-palestinskom regionu, na teritoriji savremene Abhazije i na Žutoj reci u Kini. Ovi spisi pripadaju takozvanom "protopismu", a razvili su se do današnjeg pisanja tek u 3.-2. veku pre nove ere.

Tako se „pravo“ pisanje u obliku strukturiranih simbola pojavilo u starom Egiptu 3100. godine pre nove ere, u severozapadnom Hindustanu 3000. godine pre nove ere i u starom Sumeru 2750. godine pre nove ere. Spisi pronađeni u Peruu (2500 pne), Kritu (2000 pne) i Kini (1400 pne) datiraju iz kasnijih godina. Od 1000. do 100. godine pre nove ere nastala su maloazijska pisma, etrursko pismo, hebrejsko kvadratno pismo i nabat pismo. Što se tiče latinice – danas najčešće, došlo je od etrurskog: oko 400. godine pre nove ere.

Značajan događaj za svetsko pisanje bio je pronalazak papira u Kini, otprilike u isto vreme kada i Hristovo rođenje (0 AD). Postao je univerzalni, i što je najvažnije, mobilni nosilac informacija: za razliku od glomaznih kamenih ploča i oklopa kornjača, postao je široko rasprostranjen, prvo među elitama, a zatim i među srednjom klasom.

Uporedo sa azijskim pisanjem, evropsko pismo se razvilo na osnovu latiničnog pisma usvojenog u Rimskom carstvu. Ali on je dobio svoju modernu formu tek 1300. godine, kada je karolinška minuskula oživela i odobreno takozvano „humanističko“ pisanje. 1700. godine u Rusiji je usvojeno ćirilično pismo („građansko pismo“ Petra I), a u 19. veku je počelo globalno prilagođavanje latinice drugim jezicima. Do danas je najčešći i koristi se u 131 od 195 zemalja.

Zanimljive činjenice

  • Od 7150 postojećih jezika, velika većina (90%) se može čuti samo u Africi i Aziji. Njima govori ukupno 90-100 hiljada ljudi. Ovi dijalekti se smatraju ugroženim i svake decenije se smanjuju.
  • Jedan od najistaknutijih poliglota poznatih svetskoj istoriji bio je Đuzepe Gasparo Mecofanti, italijanski kardinal koji je govorio 60 jezika.
  • Najčešći znak na svetu je latinično slovo „e“. Posebno da bi umanjio njegov značaj i opovrgnuo njegovu neophodnost, Ernest Vincent Rajt je 1939. godine napisao roman Gadsbi koji se sastoji od 50 hiljada reči koje ne sadrže ovo pismo.
  • Najveća zaliha znakova je na kineskom: više od 80 000. Ali skoro svi se ne koriste u svakodnevnom životu, a da biste razumeli 99% onoga što se piše u štampi i na Internetu, dovoljno je znati samo 2000 karaktera. A za 80% razumevanja dovoljno je 500 hijeroglifa.
  • Ako je veličina fonta 12 pt, standardna stranica A4 će stati u proseku od 2400 znakova bez razmaka. Dakle, 1000 znakova zauzima oko 2/5 stranice, 2000 znakova ─ 4/5 A4 formata.
  • Stela Pajunas-Garnand je najbrže kucala na svetu. Godine 1946. dostigla je 1080 znakova u minuti na IBM električnoj pisaćoj mašini. Moderna pobednica, Engleskinja Barbara Blekburn, nije uspela da obori ovaj rekord na kompjuterskoj tastaturi. Godine 2005. otkucala je 1060 znakova u minutu.
  • Prosečna brzina kucanja je oko 200 znakova u minuti. Ispostavilo se da muškarci kucaju brže od žena, iako moraju da kucaju ređe.
  • U Velikom akademskom rečniku ima 150.000 reči.

U informativnom 21. veku, svi tekstualni podaci se prevode u digitalni oblik, i to na različite jezike. U slučaju umetničkih dela i istorijskih hronika, prevođenje i uređivanje su povereni stručnjacima, a za nevažne tekstove postoje automatski algoritmi ugrađeni u onlajn prevodioce i „brojače znakova“. Ovo poslednje „može“ da broji ne samo broj znakova (sa i bez razmaka), već i broj pasusa, reči (jednosložnih i višesložnih), slogova, rečenica, pasusa itd. Ovo u velikoj meri pojednostavljuje rad sa tekstom/jezikom. informacije i omogućava vam da ih dovedete u odgovarajući oblik automatski i bez korišćenja rečnika.

Brojač reči i karaktera

Brojač reči i karaktera

Razvoj računarske tehnologije je pojednostavio proces razmene informacija, a danas nije neophodno dobro poznavati jezik i umeti da lepo pišete da biste komunicirali/dopisivali. Ali postoji niz profesija za koje su ove veštine neophodne. Na primer, prevodioci, SEO stručnjaci, urednici, menadžeri sadržaja. Mnogi su zainteresovani za pitanje, da li je moguće naučiti kako lepo pisati i koliko će to trajati? Odgovor je da, i to za prilično kratko vreme!

Kako naučiti pravilno pisati

Da biste mogli lepo da gradite rečenice i od njih formirate zanimljive i informativne tekstove, nije neophodno da imate visoko obrazovanje. Dovoljno je imati prosečan nivo inteligencije, i određeni rečnik. Glavni uslovi su da pisanje tekstova donosi zadovoljstvo i da ne oduzima mnogo vremena i truda. Sve ostalo se može postići sledećim jednostavnim pravilima:

  • Pročitajte više. Kada čitate beletristiku i novinarstvo, većina pravila pravopisa i interpunkcije se uči automatski. U memoriji se čuvaju opcije konstrukcije rečenica, znaci interpunkcije, stilovi pisanja itd. Da biste maksimizirali efekat čitanja, potrebno je da pokušate da ga diversifikujete velikim brojem autora i književnih pokreta.
  • Oslobodite se klišea i stereotipa. Fraze kao što su „usput“, „bez sumnje“, „kako kažu“ i „vredno pažnje“ su živopisni primeri klišea koji su odavno ustali. zubi na ivici u novinarstvu. Za mnoge čitaoce izazivaju iritaciju i odbijanje, a osim toga, ne nose nikakvo semantičko opterećenje i začepljuju tekst. Zadatak autora početnika je da se oslobodi ovih stereotipnih fraza i da ih ne koristi u svom radu.
  • Pišite kako mislite. Let misli je mnogo „elokventniji“ od naših pokušaja da to izrazimo rečima. Jedan od važnih zadataka je da naučite da „pustite“ misli i slobodno ih izrazite u tekstu. Ne možete da brinete o tome da možda neće odgovarati formatu i stilu pisanja, a sve „nedoslednosti“ će naknadno biti uklonjene tokom uređivanja – što je proces koji zahteva mnogo manje vremena od samog autorskog dela.
  • Prikazivanje, a ne pričanje. Prilikom građenja fraza i rečenica, važno je evocirati vizuelne slike u glavama čitalaca i oni će sami pogoditi šta se dešava – bez pomoći pripovedač. Na primer, umesto rečenice „nakon što je pročitao pismo, naljutio se“, možete napisati „zgužvajući pismo, bacio ga je u kamin i izleteo iz sobe“. To što je lik ljut, čitaoci će sami razumeti / smisliti, to je veština autora.
  • Češće koristite aktivni glas umesto pasivnog. Na primer, umesto fraze „ugrizao ga je pas“, napišite „ugrizao ga je pas“. U stvari, to je ista stvar, ali u drugom slučaju, tekst se oslobađa suve, „zvanične“ forme i percipira se na potpuno drugačiji način. Za pisanje službenih, poslovnih članaka pasivni glas je optimalan, ali u svim ostalim slučajevima je nepoželjan.
  • Argumentirajte ono što je napisano. Čitaoci su umorni od članaka sa nepotvrđenim i nepouzdanim informacijama koje su beskorisne i često obmanjuju. Izrazi poput „po naučnicima“ ili „prema stručnjacima“ za mnoge postaju faktor zaustavljanja i razlog da prestanu sa besmislenim čitanjem. Ako pričate o nečemu, potvrdite napisano konkretnim činjenicama i referencama, jer su jaki argumenti upravo ono zbog čega su vam čitaoci dolazili.
  • Koristite lekturu. Pisci početnici se podstiču da pronađu iskusnog mentora/nastavnika koji će u početku uređivati tekstove i ukazivati na očigledne greške i nedostatke. Alternativna opcija je korišćenje onlajn usluga koje uređuju i ispravljaju tekstualne podatke. Svake godine njihovi algoritmi postaju sve savršeniji i već mogu da zamene kvalifikovanog urednika.

Kada potreba za uređivanjem nestane sa porastom vašeg profesionalizma, nastavite da sami uređujete tekstove. Ponovo ih pročitajte u potpunosti nakon pisanja, i stavite doradu i "akorde". Bez toga postoji velika verovatnoća da ćete napraviti greške: i gramatičke i stilske.

Rezimirajući, možemo reći da je danas mnogo lakše naučiti kako pisati pravilno i lepo nego pre 20-30 godina. Korisnicima je na raspolaganju svo obilje informacija koje su slobodno dostupne na internetu, a ne zahtevaju kupovinu knjiga ili odlaske u biblioteku. Dovoljno je da sebi postavite cilj i savladaćete veštinu pisanja za prilično kratko vreme.

Dodajte na sajt
Ugradnjom ovog vidgeta, slažete se sa našim Uslovima korišćenja usluga
Metainformacija
Kreirano od
Zoe Young
Pregledano od
Harry Wilson
Poslednje ažuriranje 11.01.2025.
Pružene informacije su samo za referencu i ne predstavljaju profesionalni savet